Atopijski dermatitis (ekcem) kod beba: simptomi, uzroci i svakodnevna nega

Atopijski dermatitis, poznat i kao ekcem, jedno je od najčešćih oboljenja kože u ranom detinjstvu. Javlja se kod približno 15-20% dece, a prvi simptomi često počinju tokom prvih šest meseci života. Ako vaša beba ima crvene, suve i svrbljive promene na koži, to ne znači da nešto radite pogrešno. Ekcem kod beba nije posledica loše higijene. Uz odgovarajuću svakodnevnu negu, koža se kod većine dece može umiriti i učiniti mnogo prijatnijom.

Šta je atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis je hronično zapaljensko oboljenje kože. Obično se smenjuju mirniji periodi i pogoršanja, odnosno „izbijanja“ ekcema. Problem delom nastaje zbog oslabljene kožne barijere, spoljašnjeg sloja kože koji bi trebalo da zadržava vlagu i štiti kožu od nadražujućih materija.

Kod neke dece koža proizvodi manje proteina koji se zove filaggrin. Veza između proteina filaggrina i ekcema dobro je poznata. Kada ga nema dovoljno ili ne funkcioniše kako treba, koža lakše gubi vodu. Sapuni, alergeni, bakterije i druge nadražujuće materije tada lakše prodiru u kožu, pa imuni sistem reaguje upalom, suvoćom i svrabom.

To ne znači da beba ima infekciju ili „slab imunitet“. Atopijski dermatitis nastaje usled kombinacije naslednih osobina kožne barijere i pojačane osetljivosti imunog sistema. Može se javljati u porodicama u kojima postoje ekcem, astma ili polenska kijavica, ali porodična istorija nije neophodna da bi se bolest razvila.

Kako izgleda ekcem kod beba?

Simptomi ekcema kod beba mogu se razlikovati od promena koje se viđaju kod starije dece i odraslih. Najčešći simptomi ekcema kod beba su:

• Crvena, hrapava ili perutava koža
• Suve površine koje su grube na dodir
• Sitne pukotine ili bolna, osetljiva mesta
• Izražen svrab
• Vlaženje kože ili žućkaste krastice tokom pogoršanja
• Nemiran san i često trljanje ili češanje

Tokom prvih meseci života naročito je čest ekcem na licu beba, posebno na obrazima. Crvenilo i suvoća mogu se pojaviti i na čelu i temenu. Pošto još ne umeju dobro da se počešu, neke bebe trljaju lice o čaršav. Druge se češu rukama, naročito kada skinu rukavice.

Kako beba raste i postaje pokretnija, raspored promena često se menja. Kod starijih beba ekcem se može javiti u pregibima iza kolena i sa unutrašnje strane laktova. Promene su moguće i na vratu, ručnim i skočnim zglobovima, kao i na trupu.

Osip oko usta delom može nastati zbog pljuvačke. Stalno balavljenje, cucla ili ostaci hrane nadražuju već osetljivu kožu. To se ponekad naziva dermatitis izazvan pljuvačkom, mada beba istovremeno može imati i iritaciju od pljuvačke i atopijski dermatitis.

Šta izaziva ekcem kod beba?

Ne postoji samo jedan uzrok ekcema kod beba. Najčešće je u pitanju kombinacija više faktora:

• Nasledna sklonost ka slabijoj kožnoj barijeri
• Razlike u radu imunog sistema
• Suvoća kože i pojačan gubitak vode
• Nadražujuće materije, poput sapuna, deterdženata i pljuvačke
• Toplota, znojenje i trenje
• Alergeni iz okruženja kod neke dece

Pogoršanje ne znači uvek da ste pronašli jedan konkretan uzrok. Ekcem se može pogoršati nakon prehlade, tokom nicanja zuba ili zbog promene vremena.

Uobičajeni svakodnevni okidači

Suv vazduh u prostoriji može predstavljati problem, naročito zimi kada radi grejanje. Hladan vazduh napolju, a zatim topao i suv vazduh u stanu mogu dodatno isušiti kožu i doprineti pucanju.

Agresivni proizvodi takođe često izazivaju pogoršanje. Izbegavajte obične sapune, kupke sa penom i jako mirisne proizvode za bebe. Sastojci poput natrijum-lauril-sulfata, poznatog kao SLS, kao i mirisi, mogu nadražiti osetljivu kožu. Deterdžent za veš i omekšivač mogu ostaviti tragove na odeći, posebno kada su jako parfemisani.

Preterano utopljavanje i znojenje često pojačavaju svrab. Bebi u kući obično nije potrebno mnogo slojeva odeće. Dobro pravilo je da ima jedan tanak sloj više nego odrasla osoba, umesto nekoliko debelih slojeva.

Vuna i pojedini sintetički materijali mogu da iritiraju kožu trenjem. Mekan pamuk i slične glatke, prozračne tkanine najčešće su prijatnije. Obratite pažnju i na šavove, etikete i grube ranfle.

Kod neke dece roditelji primete pogoršanje nakon izlaganja alergenima iz hrane preko majčinog mleka, ali takvu vezu treba pažljivo proceniti. Mleko, jaja i pšenica često se bez razloga označavaju kao krivci. Izbacivanje namirnica iz ishrane bez saveta lekara ili nutricioniste može dovesti do nedostatka važnih hranljivih materija, a ne mora poboljšati ekcem. Lekar treba da proceni da li zaista postoji sumnja na reakciju na hranu.

Grinje iz kućne prašine i perut kućnih ljubimaca kod neke dece mogu pogoršati ekcem, naročito ako u porodici postoje alergijske bolesti. Ipak, nemojte pretpostaviti da je svako pogoršanje izazvano ljubimcem ili prašinom. Preterano čišćenje i jaki hemijski sprejevi takođe mogu nadražiti kožu.

Svakodnevna rutina za negu bebe sa ekcemom

Dobra svakodnevna nega predstavlja osnovu lečenja ekcema kod beba. Ona ne može ukloniti urođenu sklonost ka ekcemu, ali pomaže u obnavljanju kožne barijere, smanjuje gubitak vode i može sprečiti brojna pogoršanja.

Hidrirajte kožu dva ili tri puta dnevno

Nanosite gust emolijens bez mirisa najmanje dva puta dnevno, a i češće kada je koža veoma suva. Kreme i masti uglavnom su delotvornije od losiona jer sadrže više ulja i stvaraju jaču zaštitnu barijeru.

Kada birate kreme za bebe sa ekcemom, obratite pažnju na sledeće:

• Formule bez mirisa
• Ceramide, koji pomažu kožnoj barijeri
• Masti na bazi vazelina ili parafina
• Jednostavan sastav sa manjim brojem sastojaka
• Proizvode namenjene osetljivoj koži ili koži sklonoj ekcemu

Mast je često najbolji izbor za veoma suve i ispucale delove kože, naročito uveče. Krema se lakše razmazuje tokom dana. Losioni su ređi i brže isparavaju, pa koža sklona ekcemu nakon njih može ponovo ostati suva.

Emolijens nanesite u dovoljnoj količini i nežno ga razmažite, bez snažnog trljanja. Ako je moguće, birajte pakovanja sa pumpicom ili koristite čistu kašičicu kada uzimate proizvod iz teglice, kako biste smanjili mogućnost zagađenja. Ako preparat svaki put peče, izaziva nov osip ili čini bebu uznemirenom, prestanite da ga koristite i posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Kupanje po principu „natopi i zadrži vlagu“

Kupanje samo po sebi ne izaziva ekcem, ali duga kupanja u vrućoj vodi i često korišćenje sapuna mogu ukloniti prirodne zaštitne masnoće sa kože. Kupanje neka bude kratko i nežno:

1. Napunite kadicu mlakom vodom, temperature oko 36-37°C. Proverite je zglobom ili termometrom za kupanje.
2. Ograničite kupanje na pet do deset minuta.
3. Sredstvo za pranje bez sapuna i mirisa koristite samo na vidljivo prljavim delovima.
4. Izbegavajte kupke sa penom, mirisna ulja i grube rukavice za kupanje.
5. Pažljivo izvadite bebu iz kadice i tapkanjem osušite kožu. Nemojte je trljati.
6. Emolijens nanesite u roku od tri minuta, dok je koža još blago vlažna.

Ovo je princip „natopi i zadrži vlagu“. Voda nakratko hidrira površinski sloj kože, a emolijens pomaže da se vlaga zadrži. Posebno namažite obraze, pregibe i hrapave delove, ali pazite da gust preparat ne dospe u oči.

Beba ne mora nužno da se kupa u kadici svakog dana. Između kupanja često je dovoljno oprati lice, vrat, šake i predeo pelena, u skladu sa vašom rutinom i savetom zdravstvenog radnika.

Prilagodite odeću i temperaturu u prostoriji

Oblačite bebu u mekane pamučne slojeve i skinite jedan sloj ako su vrat ili leđa topli i vlažni. Novu odeću operite pre prvog oblačenja. Koristite blag deterdžent bez mirisa i izbegavajte omekšivač. Dodatno ispiranje može biti korisno ako koža reaguje na proizvode za pranje veša.

Nokti treba da budu kratki i glatki. Pamučna pidžama može noću smanjiti slučajno češanje. Rukavice nekim bebama pomažu, ali moraju biti odgovarajuće veličine, nikako tesne, niti toliko labave da predstavljaju rizik.

Kada je zimi vazduh suv, redovno mazanje kože obično je važnije od kupovine posebnih uređaja. Ako koristite ovlaživač vazduha, redovno ga čistite i održavajte, jer zaprljan uređaj može postati mesto razmnožavanja buđi i bakterija.

Kada je potrebno lečenje na recept?

Hidratantni preparat štiti kožu, ali ne može uvek smiriti aktivno zapaljenje. Ako je koža izrazito crvena, zadebljala, veoma svrbi ili se promene šire, lekar može propisati lokalni kortikosteroid.

Kod blažeg pogoršanja lekar može preporučiti hidrokortizon 1% za kožu tela. Koristite ga isključivo prema uputstvu lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika. Nanesite tanak sloj samo na upaljene delove, a ne na zdravu kožu. Kortikosteroid nije zamena za svakodnevnu hidrataciju. Emolijens i kortikosteroid mogu biti deo iste rutine, ali pratite redosled i razmak koje vam je preporučio lekar.

Roditelji se ponekad plaše da su lokalni kortikosteroidi opasni. Kada se koriste u odgovarajućoj jačini, količini i trajanju, oni su proverena terapija za ekcem. Veći rizik nastaje kada se bez nadzora koristi jak preparat, nanosi prečesto ili dugo na velike površine. Pošto je koža beba tanja, savet lekara je posebno važan.

Za osetljive regije, kao što su lice, kapci, vrat ili kožni pregibi, lekar može razmotriti primenu inhibitora kalcineurina, poput takrolimusa ili pimekrolimusa. To su lekovi koji se izdaju na recept i koriste se u određenim situacijama, posebno kada ponovljena primena kortikosteroida nije odgovarajuća. Nikada nemojte bebi mazati kremu koja je propisana drugoj osobi.

Ekcem i alergije na hranu

Alergije na hranu i atopijski dermatitis jesu povezani, ali se ta veza često pogrešno tumači. Prema kliničkim procenama, oko 30-40% beba sa umerenim do teškim ekcemom ima alergiju na hranu. To ipak ne znači da je alergija uzrok ekcema kod svake bebe.

Ekcem je prvenstveno poremećaj kožne barijere i reakcije imunog sistema. Alergija na hranu je zasebna imunološka reakcija koja se može javiti istovremeno. Beba može imati oba problema, ali sam ekcem nije dokaz alergije na hranu.

Testiranje treba da preporuči lekar, naročito ako se neposredno nakon uzimanja hrane jave koprivnjača, otok, ponovljeno povraćanje, kašalj, otežano disanje ili iznenadna malaksalost. Široki paneli alergoloških testova mogu dati zbunjujuće lažno pozitivne rezultate. Ako dojite, nemojte izbacivati mleko, jaja, pšenicu ili druge namirnice iz ishrane bez saveta lekara ili dijetetičara. Ako beba već jede čvrstu hranu, nemojte odlagati uvođenje važnih namirnica niti ih izostavljati bez medicinskog saveta.

Kada treba da se obratite dermatologu ili lekaru?

Zatražite savet lekara ako redovno mazanje i preporučeni hidrokortizon koji se može nabaviti bez recepta ne drže osip pod kontrolom. Bebi možda treba drugačija jačina leka, druga dijagnoza ili precizan plan za lečenje pogoršanja.

Obratite se lekaru bez odlaganja ako je ekcem:

• Rasprostranjen ili se postepeno pogoršava
• I dalje prisutan uprkos doslednoj nezi
• Uzrok ozbiljnog poremećaja sna
• Vlažan ili prekriven žućkastim krasticama
• Okružen sve jačim crvenilom, toplotom ili otokom
• Praćen temperaturom ili lošim opštim stanjem bebe

To mogu biti znaci infekcije kože. Bolni plikovi koji se brzo šire, ranice udubljenih ivica ili visoka temperatura zahtevaju hitan pregled.

Dermatolog može pomoći i kada dijagnoza nije sigurna, kada se promene stalno vraćaju na licu ili kada ekcem otežava hranjenje, spavanje i svakodnevni život porodice. Ne morate čekati da osip postane težak da biste potražili pomoć.

Česti mitovi o ekcemu kod beba

„Ekcem je zarazan“

Nije. Beba ne može dobiti atopijski dermatitis od drugog deteta. Ekcem se ne prenosi dodirom, peškirima ili posteljinom.

„Nastaje zato što beba nije čista“

Loša higijena ne izaziva ekcem. Naprotiv, prečesto pranje, vruća voda i jak sapun mogu oštetiti kožnu barijeru i pogoršati simptome. Nežno pranje je sasvim dovoljno.

„Beba će ga jednostavno prerasti“

Kod mnoge dece simptomi se s godinama ublaže. Oko 50% dece može imati značajno poboljšanje do pete godine, ali je dok je ekcem aktivan i dalje potrebna pravilna nega. Neka deca zadržavaju suvu i osetljivu kožu, a ekcem se kasnije može ponovo javiti u obliku ekcema šaka, polenske kijavice ili astme. Poboljšanje je često, ali nije razlog da se uporni simptomi zanemare.

Praktičan pristup lečenju ekcema kod beba

Kada razmišljate o tome kako negovati bebu sa ekcemom, važnija je doslednost nego savršenstvo. Hidrirajte kožu dva ili tri puta dnevno, kupajte bebu kratko u mlakoj vodi, izbegavajte mirise i pregrevanje, a upalu lečite samo preparatom koji je preporučen za vašu bebu.

Najkorisnija rutina često je i najjednostavnija: mekana odeća, blago pranje, dovoljno emolijensa i pravovremeno lečenje čim počne pogoršanje. Ako niste sigurni da li je osip ekcem, ako svrab remeti bebin san ili koža izgleda inficirano, obratite se patronažnoj sestri, izabranom lekaru, pedijatru ili dermatologu. Pravovremena i odgovarajuća nega kože bebe sa ekcemom može zaštititi kožnu barijeru i značajno olakšati svakodnevni život i bebi i roditeljima.