Baby blues, postporođajna depresija i anksioznost - kako prepoznati i potražiti pomoć
Upravo si se porodila, ceo život ti se okrenuo naglavačke, a svi oko tebe ponavljaju kako bi ti ovo trebalo da bude „najsrećniji period u životu“.
A ti možda plačeš pod tušem, vičeš na partnera zbog sitnica ili u 3 ujutru ležiš raširenih očiju iako beba napokon spava, i pitaš se: „Šta nije u redu sa mnom?“
Ako ti ovo zvuči poznato, nisi pokvarena, nisi loša mama i nipošto nisi jedina.
U ovom tekstu prolazimo kroz razliku između baby blues i postporođajne depresije, šta je anksioznost posle porođaja, kako izgleda i kako da prepoznaš da li je u pitanju „samo“ hormonski slom ili ti je potrebna dodatna podrška. Ako te makar jedna rečenica podseti na tebe, ostani uz tekst. Za neke žene ove informacije doslovno spasavaju život.
Baby blues: šta je „normalan“ emotivni haos posle porođaja?
Većina babica i ginekologa će ti bar jednom usput napomenuti baby blues. Klimneš glavom, ne zvuči strašno. Onda se porodiš, odeš kući i tek tada shvatiš o čemu su pričali.
Koliko je čest baby blues?
Procene govore da baby blues pogađa i do 80% novih mama. Odnosno, otprilike 8 od 10 žena oseti ga u nekoj meri.
Najčešće je povezan sa:
- naglim padom trudnoćskih hormona (estrogena i progesterona)
- potpunom nenaspavanošću
- fizičkim oporavkom od porođaja ili carskog reza
- šokom što si odjednom 24 sata odgovorna za jedno sasvim malo biće
Ovo nije znak da si slaba. Ovo je način na koji tvoje telo i mozak reaguju na ogromne promene u vrlo kratkom roku.
Kada počinje baby blues i koliko traje?
Većina žena primeti promene raspoloženja veoma rano.
-
Kada počinje baby blues?
Obično 2. ili 3. dan posle porođaja
(često baš kada dođeš kući ili kada popusti adrenalin). -
Kada je najjači?
Često oko 5. dana. Mnoge žene taj dan opisuju kao „dan potpunog raspada“. -
Koliko traje baby blues?
Uglavnom se smiri u roku od 2 nedelje posle porođaja.
I dalje si umorna i osetljiva, ali oni nagli, nepredvidivi emotivni lomovi polako jenjavaju.
Ako su tvoji simptomi i dalje jaki posle 2 nedelje, to je ozbiljan znak da porazgovaraš sa svojim izabranim lekarom, ginekologom, patronažnom sestrom ili psihijatrom o postporođajnoj depresiji (postnatalnoj depresiji).
Tipični simptomi baby blues
Simptomi baby blues često deluju haotično. Sekund pre se smeješ bebinoj grimasi, sekund kasnije roniš suze jer ti je zagorela tost-pločica.
Česti simptomi baby blues su:
-
nagle promene raspoloženja
Trenutak si dobro, sledeći plačeš ili planeš bez kontrole. -
plačljivost
Suze „bez razloga“. Često uveče ili kada gosti odu. -
razdražljivost
Lako planeš na partnera ili članove porodice, sve te iritira. -
anksioznost
Brineš više nego inače, naročito oko dojenja/hrane, spavanja, da li „sve radiš kako treba“. -
problemi sa spavanjem i kada beba spava
Fizički si iscrpljena, ali mozak nikako da se ugasi. -
osjećaj preplavljenosti
Elementarne stvari u danu (hranjenje, presvlačenje, brzo tuširanje) deluju kao trka na duge staze.
Kod baby blues, uprkos svemu tome:
- i dalje imaš bar poneki trenutak uživanja ili povezanosti sa bebom
- uz pomoć i podršku nekako funkcionišeš, iako je užasno teško
- osećanja se postepeno smiruju i značajno popuštaju u roku od 2 nedelje
Ako se u ovome prepoznaješ, vrlo je verovatno da si u zoni baby blues. Tu mnogo znače odmor, pomoć u kući i neko ko će ti reći da je sve to normalno.
Šta je postporođajna depresija?
Postporođajna depresija (postnatalna depresija) nije samo baby blues koji je „malo duže potrajao“. To je ozbiljno zdravstveno stanje koje zaslužuje lečenje, isto kao i svaka fizička bolest.
U Evropi se procenjuje da 10 do 15% majki razvije depresiju posle porođaja u prvoj godini bebina života. To je najmanje 1 od 10 žena, verovatno i više, jer mnoge nikome ne kažu koliko im je zapravo loše.
Kada može da počne postporođajna depresija?
Ovo često zbunjuje ljude.
Postporođajna depresija:
- može da počne u prvim nedeljama posle porođaja, isprva liči na baby blues, ali se ne poboljšava
- može da se javi u bilo kom trenutku tokom prve godine posle porođaja, čak i mesecima kasnije, posebno u periodima većeg stresa ili promene u dojenju (prestanak, smanjenje obroka)
Dakle, ako ti je beba 4 ili 9 meseci i misliš: „Sad valjda više ne mogu da dobijem postnatalnu depresiju?“
Nažalost, možeš. I to i dalje spada u period posle porođaja.
Glavni simptomi postporođajne depresije
Iskustvo svake žene je malo drugačije, ali simptomi postporođajne depresije imaju dosta zajedničkog.
Ako kod sebe primetiš više sledećih znakova većinu dana, duže od 2 nedelje, vreme je da potražiš stručnu pomoć:
-
uporna tuga ili praznina
Veći deo dana se osećaš loše, bezvoljno, prazno ili beznadežno. -
gubitak interesovanja i zadovoljstva
Stvari u kojima si ranije uživala (serije, knjige, hobi, čak i maženje sa bebom) sada deluju besmisleno. -
slab ili nikakav interes za bebu
Brineš o bebinoj hrani, peleni i spavanju, ali u sebi osećaš odbojnost, ravnodušnost ili čak ljutnju. -
jaka anksioznost ili napadi panike
Iznenadan talas straha, ubrzan puls, drhtanje, osećaj da ćeš se onesvestiti ili izgubiti kontrolu. -
teškoće u povezivanju sa bebom
Ne osećaš onaj „nalet ljubavi“ o kom svi pričaju. Možda ne osećaš ništa, možda samo nervozu ili bes. -
nesposobnost da funkcionišeš
Svakodnevne obaveze deluju neizvodljivo. Oblačenje, tuširanje ili odgovor na poruku su previše. -
povlačenje iz društva
Ne javljaš se na pozive, otkazuješ viđanja, želiš da si stalno sama ili misliš da te niko ne razume. -
promene u spavanju
Ili uopšte ne možeš da zaspiš i kad beba spava, ili bi samo spavala. -
promene apetita
Gotovo da ne jedeš, ili jedeš previše „za utehu“. -
osećaj krivice, bezvrednosti ili da si „loša mama“
Stalno se osuđuješ, očekuješ savršenstvo od sebe i za najmanju grešku se ružiš kao da je katastrofa. -
misli o tome da naudiš sebi ili bebi
To može biti u vidu uznemirujućih slika i nametljivih misli, ali i konkretnih planova.
Za ova poslednja dva treba da stoji jasno:
To što imaš misli da naudiš sebi ili bebi ne znači da si čudovište. To znači da ti je jako loše i da ti je potrebna hitna pomoć, a ne sramota i osuđivanje.
A šta je anksioznost posle porođaja?
Neke žene ne osećaju pre svega tugu. One su prestravljene.
Možda si stalno napeta, srce ti lupa, na par minuta proveravaš da li beba diše, gugl-aš svaki sitni osip u sred noći.
To može biti anksioznost posle porođaja, koja se može javiti sama ili zajedno sa postporođajnom depresijom.
Znaci anksioznosti posle porođaja
Malo brige je očekivano i normalno. Ali anksioznost posle porođaja izgleda ovako:
-
prekomerna briga koja ne prestaje
Brige stalno kruže po glavi, ne možeš da se „uveriš“ da je sve u redu. -
utrkane misli
Mozak skače sa jednog „šta ako“ na drugo, iscrpljuje te. -
stalno proveravanje ili traženje potvrde
Proveravaš bebino disanje iznova i iznova, tražiš od drugih da ti ponavljaju da je sve u redu. -
fizički simptomi
Stezanje u grudima, ubrzan rad srca, vrtoglavica, preznojavanje, osećaj da će se nešto strašno desiti. -
nemogućnost opuštanja
I kada je beba na sigurnom i spava, ti si u punoj pripravnosti, telo ti je u grču. -
izbegavanje
Izbegavaš spavanje, izlazak iz kuće, vožnju kolima, da bilo ko drugi drži bebu, sve zbog „šta ako“ scenarija.
Mnoge žene sa ovakvim simptomima misle da ne mogu imati depresiju posle porođaja jer „nisu tužne“. U praksi, mentalno zdravlje posle porođaja često je mešavina - depresija, anksioznost ili kombinacija oba.
Baby blues vs postporođajna depresija: ključne razlike
Pomaže da sve staviš jedno pored drugog. Dok čitaš, nežno se zapitaj gde se najviše pronalaziš.
1. Vreme javljanja
-
Baby blues
- Početak: najčešće 2. ili 3. dan posle porođaja
- Najjače: oko 5. dana
- Smirivanje: uglavnom do kraja 2. nedelje
-
Postporođajna depresija
- Početak: bilo kada u toku prve godine posle porođaja
- Može da usledi nakon baby blues koji ne prolazi
- Može da se pojavi i kasnije, kada si mislila da si već „prošla sve“
Ako jaki simptomi počnu ili traju i posle te dve nedelje, treba razmišljati o tome da je u pitanju depresija posle porođaja, a ne običan baby blues.
2. Jačina simptoma
-
Baby blues
- Puno plača, emotivni tobogan, osećaj preplavljenosti.
- Ali i dalje postoje trenuci kada se osećaš mirnije, nasmeješ se, osetiš nežnost prema bebi.
- Uz podršku, makar minimalno uspevaš da obaviš osnovne stvari.
-
Postporođajna depresija
- Osećanja su teža, stalnija, mnoge žene ih opisuju kao „mračan oblak“ ili „kao da sam pod vodom“.
- Uživanje je retko ili potpuno izostaje.
- Preživeti dan deluje skoro nemoguće.
- Misli mogu da odu u vrlo mračne pravce, uključujući žaljenje zbog toga što si se porodila ili želju da nestaneš.
3. Trajanje
-
Baby blues
- Kratko traje, obično manje od 2 nedelje.
- Postepeno slabi, ne pojačava se.
-
Postporođajna depresija
- Traje duže od 2 nedelje i bez lečenja može da potraje mesecima.
- Često vremenom postaje sve teža, umesto da se smanjuje.
Ako se pitaš: „Koliko traje baby blues, jer ja sam već četvrta nedelja i i dalje mi je užasno?“
To je ozbiljan znak da se raspitaš za znake postporođajne depresije i javiš se lekaru.
„Da li sam samo umorna ili je nešto više?“
Nedostatak sna sve pogoršava. Ali može pomoći da sebi postaviš nekoliko pitanja:
-
Kada bi nekim čudom mogla da se naspavaš 7 noći zaredom, misliš li da bi opet bila uglavnom „svoja“?
Ili se osećaš toliko loše i anksiozno da sama pomisao na odmor ništa ne menja? -
Imaš li bar poneki deo dana kada se osjećaš koliko-toliko dobro?
Ili ti je teško i mračno od jutra do mraka? -
Da li ti bliski ljudi komentarišu da „nisi svoja“ ili da izgledaš „baš potišteno“?
Bitno je i šta ti sama osećaš. Ako jedan tihi glasić u tebi šapuće: „Treba mi pomoć“, poslušaj ga. Taj glas je pametan.
Kada potražiti pomoć posle porođaja: ovo nije slabost
Mnoge žene odlažu da potraže pomoć jer ih je sramota. Ili misle: „Drugima je gore, ja nemam pravo da se žalim.“
Ne moraš da dođeš do potpuno očajnog stanja da bi zaslužila podršku.
Trebalo bi da se javiš nekom stručnom ako:
- tvoja tuga, bezvoljnost ili anksioznost traju duže od 2 nedelje posle porođaja
- ne možeš da spavaš i kad beba spava, jer ti se misli vrte bez prestanka
- osećaš se kao da si odvojena od svoje bebe, kao da ti nije stalo ili ti je potpuno strana
- jedva obavljaš osnovne dnevne aktivnosti
- izbegavaš ljude ili glumiš da si dobro i pred najbližima
- imaš zastrašujuće misli koje se bojiš da ikome ispričaš
Moraš da potražiš hitnu pomoć ako:
- imaš misli da naudiš sebi ili da sebi oduzmeš život
- imaš misli da naudiš bebi, naročito ako osećaš da bi mogla da ih sprovedeš u delo
- imaš osećaj da gubiš kontakt sa realnošću, čuješ ili vidiš stvari koje drugi ne vide, izuzetno si uznemirena ili imaš osećaj da „nisi u svom telu“
U Srbiji i regionu:
- Ako si u neposrednoj opasnosti ili misliš da bi mogla da povrediš sebe ili bebu, pozovi 194 / 192 / 193 ili se odmah javi u najbližu hitnu pomoć ili dežurnu službu psihijatrije (u kliničkim centrima i većim bolnicama).
- U mnogim gradovima postoje dežurne psihijatrijske službe i centri za mentalno zdravlje pri domovima zdravlja, gde možeš da odeš bez zakazivanja ako je stanje hitno.
- U Srbiji radi i SOS telefon za prevenciju samoubistava pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu: 011 7777 000 (proveri tačno radno vreme).
Traženje pomoći ne znači automatski da će ti oduzeti bebu. Lekari i patronažne sestre žele da ti pomognu da ti i beba budete zajedno, živi i bezbedni. Lečenje postoji da ti vrati snagu, ne da te kazni.
S kim da razgovaraš i šta da kažeš
Ne moraš da dođeš kod lekara sa savršeno spremljenom pričom. Dovoljno je da započneš razgovor.
Prvo porazgovaraj sa nekim bliskim
Ako možeš, probaj da se poveriš bar jednoj osobi kojoj veruješ:
- partneru ili partnerki
- najboljoj drugarici
- mami, sestri, bratu ili nekom drugom članu porodice
Možeš reći:
- „Ne snalazim se tako dobro kako sam mislila da hoću.“
- „Nije da sam samo umorna, već se skoro stalno osećam tužno i uznemireno.“
- „Plaše me neke misli koje imam i ne znam šta da radim.“
Može da pomogne da snimiš ili odštampaš ovakav tekst i pokažeš im, pa da zajedno pročitate.
Razgovaraj sa zdravstvenim radnikom
Na našem području možeš da se obratiš:
- svom izabranom lekaru u domu zdravlja
- ginekologu koji te je vodio kroz trudnoću
- patronažnoj sestri koja ti dolazi kući
- psihijatru ili psihologu u domu zdravlja ili kliničkom centru
- specijalizovanim perinatalnim savetovalištima ili centrima za mentalno zdravlje, gde postoje timovi koji rade baš sa trudnicama i porodiljama
Možeš jednostavno reći:
„Od porođaja se osećam jako loše. Traje duže od dve nedelje i bojim se da imam postporođajnu depresiju.“
Spomeni konkretne znake postporođajne depresije ili anksioznosti posle porođaja koje primećuješ: da ne osećaš vezu sa bebom, imaš napade panike, osećaš beznađe, imaš nametljive misli da će se nešto loše desiti.
Imaš pravo da budeš shvaćena ozbiljno. Ako osetiš da te neko olako odbacuje, slobodno traži drugog lekara ili drugo mišljenje.
Kako lekari procenjuju postporođajnu depresiju: Edinburška skala
Mnogi lekari, ginekolozi i patronažne sestre koriste kratak upitnik koji se zove Edinburška skala za procenu postnatalne depresije (EPDS).
To je set od 10 pitanja o tome kako si se osećala u poslednjih 7 dana, uključujući:
- koliko često si tužna ili anksiozna
- možeš li da se nasmeješ ili nečemu raduješ
- kako spavaš
- da li si imala misli da naudiš sebi
Odgovaraš zaokruživanjem ponuđenih odgovora, tipa „Veći deo vremena“, „Ponekad“, „Retko“, „Nikad“.
Na osnovu bodova lekar ili medicinska sestra dobija sliku da li postoji rizik za postnatalnu depresiju i da li je potrebna dodatna podrška.
EPDS nije dijagnoza sama po sebi, ali je koristan alat za otkrivanje problema na vreme.
Ako te brine da možda imaš depresiju posle porođaja, možeš i sama da potražiš Edinburšku skalu na internetu, da je popuniš kod kuće i doneseš rezultat na pregled. To lekaru često olakša da razume kroz šta prolaziš.
Opcije lečenja: zaslužuješ da ti bude bolje
Postporođajna depresija i anksioznost posle porođaja se mogu lečiti. Mnoge žene se u potpunosti oporave uz pravu podršku. Ne moraš da „izdržiš godinu dana“ i da ćutiš.
1. Razgovorna terapija
Najčešće mogućnosti su:
-
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT)
Pomaže da prepoznaš obrasce misli i ponašanja koji te spuštaju i da ih postepeno zameniš realnijim i blažim prema sebi. -
Psihoterapija ili savetovanje
Siguran prostor da pričaš o trudnoći, porođaju, promenama identiteta, odnosima, strahovima, osećaju krivice.
U mnogim gradovima psihoterapiju možeš dobiti preko doma zdravlja ili specijalizovanih centara, uz uput izabranog lekara ili psihijatra, ali postoje i privatni terapeuti i udruženja koja nude besplatne i povoljne programe za trudnice i porodilje.
Postoje i grupe podrške za mame (uživo ili online) gde se otvoreno govori o postporođajnoj depresiji, baby blues iskustvu i anksioznosti posle porođaja. Sama činjenica da vidiš da nisi jedina često donosi ogromno olakšanje.
2. Lekovi
Nekada sama terapija i podrška nisu dovoljni, posebno ako su simptomi izraženi.
Tada lekar ili psihijatar može predložiti antidepresive. Mnoge žene se jako uplaše same ideje o tabletama, naročito ako doje.
Zato je bitno znati:
- Postoje antidepresivi koji su dobro proučeni u periodu dojenja.
- U praksi se često koristi recimo sertralin, koji se smatra jednim od bezbednijih izbora za dojilje (uvijek po proceni lekara).
- Odluka je uvek individualna i donosi se na osnovu koristi i rizika za tebe i za bebu zajedno.
I neliječena postporođajna depresija nosi rizike: po tvoje zdravlje, sposobnost da se brineš o bebi i vaš odnos na duže staze. Time što lečiš sebe, štitiš i svoje dete.
Nikada nemoj sama da prekidaš ili uvodiš terapiju bez dogovora sa lekarom. Ako ti neki lek ne prija, reci to lekaru i potražite zajedno drugo rešenje.
3. Praktična i socijalna podrška
Ni najbolji lek ni najbolja terapija ne mogu da zamene osnovnu ljudsku podršku u svakodnevici.
Može da pomogne:
-
pomoć u kući
Neko ko će skuvati ručak, oprati sudove, ubaciti veš u mašinu ili pričuvati bebu dok se istuširaš. -
podrška oko spavanja
Partner da preuzme jednu noćnu flašicu (izdojeno mleko ili adaptirano), baka/deda da prošetaju bebu dok ti odspavaš. -
podrška drugih mama
Mame iz kraja, igraonice, „mame i bebe“ druženja u domovima zdravlja ili onlajn grupe gde se iskreno priča i o lepom i o ružnom. -
postavljanje granica
Ograniči posete ako te iscrpljuju, reci „ne“ ljudima koji te kritikuju umesto da pomognu, jasno reci kakvu pomoć ti zaista treba.
Ovo nisu luksuz i razmaženost. Ovo je važan deo prevencije da baby blues ne preraste u depresiju i deo oporavka ako se postporođajna depresija već javila.
Nisi sama i ne padaš na ispitu majčinstva
Majčinstvo se često prikazuje kao mekan prekrivač, uspavane bebe i nasmejana, srećna mama. Retko ko priča o onim 4 sata ujutru kada držiš bebu i imaš osećaj da više ne znaš ko si.
Ako iz ovog teksta poneseš samo jedno, neka to bude:
- Biti emotivna, plačljiva i preplavljena u prve 2 nedelje može biti normalan baby blues.
- Osećati se uporno tužno, anksiozno, prazno ili odvojeno od bebe duže od toga nije nešto što „moraš da pretrpiš“. To je zdravstveno stanje i zaslužuješ lečenje.
Postporođajna depresija, depresija posle porođaja, postnatalna depresija, baby blues, anksioznost posle porođaja - nazivi mogu da zbune. Najvažnije je kako se ti sada osećaš i koliko možeš da funkcionišeš.
Ako ti je bilo šta od ovoga zazvonilo u glavi kao: „To sam ja“, molim te:
- Reci to nekome kome veruješ.
- Zakaži pregled kod izabranog lekara, ginekologa ili se javi patronažnoj sestri / psihijatru.
- Ako imaš misli da naudiš sebi ili bebi, odmah pozovi hitnu pomoć ili se javi u najbližu bolnicu.
Traženje pomoći za postporođajnu depresiju je znak snage, ne slabosti. Radiš nešto ogromno i teško - donela si život na svet i brineš o njemu. Briga o tvom mentalnom zdravlju je deo toga da budeš dobra mama, a ti to već jesi samim tim što tražiš način da sebi pomogneš.
Mi, kao programeri aplikacije Erby, ne preuzimamo odgovornost za bilo kakve odluke koje donesete na osnovu ovih informacija, koje su date samo u opšte informativne svrhe i nisu zamena za lični medicinski savet.
