Zašto beba drhti? Normalni tremori, refleksi i kada potražiti pomoć

Sitno podrhtavanje brade, drhtava šaka ili naglo širenje ručica mogu da deluju zabrinjavajuće, naročito dok još upoznajete svoje novorođenče. Možda se pitate: „Da li je normalno kada beba drhti?“ U najvećem broju slučajeva jeste. Pokreti beba često su nagli, trzavi i nepredvidivi, posebno dok plaču, sisaju, bude se ili spavaju.

Dobra vest je da su skoro svi tremori i trzaji kod beba bezazleni. Najčešće samo pokazuju da nervni sistem još uči kako da uskladi pokrete tela. Ipak, korisno je znati šta spada u uobičajeno ponašanje, a kada treba potražiti savet lekara. To može mnogo da umanji strah tokom prvih meseci.

Zašto beba drhti i trza se?

Nervni sistem male bebe nije potpuno sazreo na rođenju. Nervna vlakna obavijena su zaštitnim omotačima koji se nazivaju mijelinske ovojnice. One omogućavaju da se električni signali prenose glatko i precizno, ali se tokom prvih meseci još razvijaju.

Zbog toga signali između mozga, kičmene moždine i mišića ponekad nisu sasvim precizni. Pokret može izgledati nesigurno, preterano ili neusklađeno. To je jedan od razloga zbog kojih su tremori kod novorođenčadi tako česti.

Hladnoća, glad, umor, uzbuđenje i plač mogu da učine drhtanje uočljivijim. Beba može da se trzne i tokom spavanja ili da burno reaguje na zvuk koji odrasla osoba jedva registruje. Iako takvi pokreti mogu izgledati dramatično, često su samo deo normalnog ranog razvoja.

Uobičajeni pokreti koje možete primetiti

Podrhtavanje brade

Drhtanje brade kod beba jedna je od najčešćih pojava zbog kojih se roditelji obraćaju pedijatru. Donja usna ili brada mogu da zadrhte nekoliko sekundi, naročito kada je beba uplakana, uznemirena, gladna ili joj je hladno.

To se dešava zato što mišići lica još nisu potpuno pod kontrolom. Podrhtavanje možete primetiti dok presvlačite bebu, posle kupanja ili tokom jačeg plača. Obično prestaje kada se beba umiri ili ugreje.

Kod većine beba drhtanje brade se znatno smanji do drugog ili trećeg meseca. Kratkotrajno, povremeno podrhtavanje sa jasnim razlogom najčešće nije razlog za brigu.

Drhtanje šaka i ruku

Sitni, brzi pokreti šaka, ručnih zglobova ili ruku takođe su česti. Roditelji ih često opisuju kao drhtanje ruku bebe ili sitne tremore. Mogu se javiti kada je beba uznemirena, gladna, plače ili pokušava da dohvati neki predmet.

Kod neke dece drhtanje je izraženije tokom aktivnog sna, faze sna slične REM fazi kod odraslih. Prsti mogu da lepršaju, ruke da se trzaju, a šake nakratko podrhtavaju pre nego što se ponovo umire.

Ako se pokret zaustavi kada se beba smiri ili kada joj nežno pridržite ruku, to je uglavnom ohrabrujući znak. Najčešće je reč o normalnoj nervnoj nezrelosti, odnosno o pojavi koju možemo opisati kao uobičajeno drhtanje novorođenčeta, a ne kao znak bolesti.

Moro refleks, odnosno refleks iznenađenja

Moro refleks je normalna automatska reakcija na iznenadnu promenu. Glasan zvuk, nagli pokret ili osećaj da beba gubi oslonac mogu da izazovu da:

1. Raširi obe ruke.
2. Otvori šake.
3. Vrati ruke ka telu.
4. Ponekad nakratko zaplače.

To je poznato kao refleks iznenađenja kod beba. Može da se javi i kada bebu spuštate u krevetac, čak i ako to radite veoma pažljivo. Moro refleks je najizraženiji u novorođenačkom periodu i obično slabi između četvrtog i šestog meseca, kako se poboljšavaju voljni pokreti i kontrola mišića.

Povijanje može nekim malim bebama pomoći da se ređe bude zbog trzaja, ali samo ako se sprovodi bezbedno i u skladu sa preporukama za bezbedan san. Čim beba počne da pokazuje znake okretanja na bok ili stomak, povijanje treba prekinuti.

Drhtanje nogu tokom presvlačenja

Da li ste primetili da bebi drhte noge kada joj skinete pelenu? Hladan vazduh na koži može da izazove kratkotrajno drhtanje ili podrhtavanje nogu. Nekim bebama je dovoljna i mala promena, na primer prelazak iz tople odeće u hladniju prostoriju.

Drhtanje bi trebalo da prestane kada bebu pokrijete i kada joj bude prijatno. Pomognite tako što ćete održavati prostoriju toplom, brzo presvući bebu i pripremiti meko ćebence. Ne koristite termofor, flašu sa vrućom vodom ili električnu grejalicu u krevecu, jer mogu izazvati opekotine i povećati rizik tokom spavanja.

Trzavi pokreti tokom spavanja

San beba nije potpuno miran. Tokom aktivnog sna, koji je sličan REM fazi, beba može da se trza, mršti, osmehuje, sisa, pravi različite grimase ili nakratko pomera ruke i noge. Disanje tada može blago da varira.

Takvi pokreti deo su normalnog razvoja mozga. Posebno se primećuju dok beba tone u san ili prelazi iz jednog ciklusa spavanja u drugi. Trzaj koji se javlja samo tokom spavanja i prestaje kada se beba probudi najčešće nije zabrinjavajući.

Ako ste se pitali „zašto beba drhti dok spava“, moguće je da je odgovor jednostavno aktivan san. Bebe u prvim mesecima veliki deo spavanja provode upravo u toj fazi.

Epileptični napadi ili tremori kod beba

Razliku između uobičajenog drhtanja i epileptičnog napada nije uvek lako proceniti samo na osnovu izgleda. Jedan koristan znak je pitanje da li pokret može da se prekine.

Uobičajeni tremor ili trzanje često prestaju kada nežno pridržite ili obuhvatite ruku ili nogu. Na primer, drhtava šaka može da se umiri kada je nežno obuhvatite svojom rukom. Nemojte jako stezati ud niti pokušavati da silom zaustavite pokret. Dovoljno je blago pridržavanje.

Epileptični napad se uglavnom nastavlja uprkos nežnom pridržavanju. Može da uključuje ritmične pokrete koji se ponavljaju u pravilnom obrascu i nemaju jasan povod. Ne mora da se trese celo telo. Ponekad su zahvaćeni samo jedna ruka, jedna strana lica ili noge.

Ovo nije dijagnoza koju treba da postavljate kod kuće. Ako vam pokret deluje neuobičajeno, obratite se pedijatru. Lekaru može biti korisno da vidi snimak epizode i da pregleda bebu. Pojam mioklonus kod beba koristi se za kratke, nagle trzaje mišića, ali samo lekar može proceniti da li je određeni pokret bezazlen ili zahteva dodatno ispitivanje.

Kada zabrinuti zbog trzaja bebe

Većina epizoda je kratka i javlja se uz plač, hladnoću, iznenađenje, glad ili san. Obratite se patronažnoj sestri, izabranom pedijatru ili dežurnoj zdravstvenoj službi ako se pokreti ne uklapaju u taj obrazac.

Lekarski savet potražite što pre ako primetite:

• Ritmične pokrete koji se ponavljaju i ne mogu da se zaustave nežnim pridržavanjem ruke ili noge.
• Drhtanje koje postaje sve češće, jače ili duže, umesto da se vremenom smanjuje.
• Neobične pokrete očiju, kao što su ukočen pogled, ponavljano prevrtanje očiju ili skretanje pogleda na jednu stranu.
• Bebu koja je neuobičajeno pospana, teško se budi, mlitava je ili slabije reaguje.
• Slabije hranjenje, učestalo povraćanje ili jasnu promenu u uobičajenom načinu hranjenja.
• Drhtanje koje se javlja bez plača, hladnoće, buđenja, hranjenja ili spavanja kao mogućeg okidača.
• Epizode praćene promenom boje kože, otežanim disanjem ili zastojem u disanju.

Ako epizoda dugo traje, beba ne diše normalno, poplavi ili izrazito pobledi, odnosno ne reaguje, odmah pozovite hitnu pomoć na 194. Ako je moguće, položite bebu bezbedno na bok, sklonite predmete iz njene blizine i nemojte joj stavljati ništa u usta niti pokušavati da zaustavite pokrete držanjem.

Šta da uradite ako ste zabrinuti

Pokušajte da ostanete mirni, iako je to teško kada vidite da beba drhti. Ako se epizoda ponovi, snimite kratak video telefonom. Ako možete, obuhvatite celu bebu kadrom i nemojte previše zumirati. Snimak može mnogo pomoći pedijatru, posebno ako se pokret do pregleda već povuče.

Zapišite i nekoliko informacija:

• Kada je počelo?
• Koliko je trajalo?
• Da li je beba plakala, bila gladna, hladna, budila se ili spavala?
• Da li je pokret prestao kada ste nežno pridržali ruku ili nogu?
• Da li su bebine oči bile otvorene, ukočene ili su se prevrtale?
• Da li je beba reagovala na vaš glas ili dodir?
• Da li su hranjenje i disanje posle toga bili normalni?

Ne odlažite hitnu pomoć samo da biste napravili snimak. Bezbednost bebe je najvažnija.

Ohrabrujuća prognoza

Dakle, da li je drhtanje bebe normalno? Vrlo često jeste. Podrhtavanje brade, sitni pokreti šaka, Moro refleks, drhtanje nogu izazvano hladnoćom i trzaji tokom sna uobičajene su pojave u ranom periodu života. Kako nervni sistem sazreva i mijelinske ovojnice se razvijaju, pokreti uglavnom postaju mirniji i precizniji.

Mnogi uobičajeni tremori kod beba nestanu do trećeg ili četvrtog meseca, dok Moro refleks može da bude prisutan sve do četvrtog ili šestog meseca. Svaka beba ima svoj tempo razvoja.

Verujte svom osećaju. Vi najbolje poznajete uobičajeno ponašanje svog deteta. Većina epizoda je bezazlena, ali pokret koji izgleda drugačije, postaje sve izraženiji ili se javlja uz slabije hranjenje, neobične pokrete očiju ili smanjenu budnost zahteva savet stručnjaka. Nije preterivanje obratiti se pedijatru kada nešto zabrine roditelja.