Postporođajna depresija - kako je prepoznati, koji su simptomi i gde potražiti pomoć

Prve nedelje sa bebom često se opisuju kao najlepši period u životu. Za mnoge majke one jesu posebne, ali mogu biti i zastrašujuće, usamljene i neuporedivo teže nego što su očekivale. Ako se osećate prazno, preplavljeno panikom, ljuto, udaljeno od bebe ili imate utisak da jedva izgurate dan, niste loša majka i ne podbacujete. Moguće je da prolazite kroz postporođajnu depresiju, a pomoć postoji.

Depresija posle porođaja je zdravstveno stanje, a ne pokazatelj koliko volite svoju bebu niti koliko ste sposobni kao roditelj. Tražiti podršku nije slabost. To je briga o sebi, detetu i celoj porodici.

Postporođajna depresija je česta, ali se često ne prepozna

Procene pokazuju da se 10 do 15% majki suočava sa postnatalnom depresijom nakon porođaja, a stvarni broj verovatno je veći. Mnoge žene nikome ne kažu kako im je jer ih je sramota, plaše se osude ili misle da moraju samo još malo da „izdrže“.

Postporođajna depresija može početi u trudnoći, nekoliko dana nakon porođaja ili tek mesecima kasnije. Ne mora da izgleda kao neprekidno plakanje. Neke majke osećaju stalnu napetost i strah, druge otupelost, bes, iscrpljenost ili utisak da više ne prepoznaju sebe.

Možda redovno hranite bebu, odlazite na kontrole, dočekujete goste nasmejani i objavljujete lepe fotografije. Sa strane može delovati da je sve u redu. Ipak, iznutra se možda borite da pregurate sledeći sat.

Depresija posle porođaja može pogoditi svaku majku, bez obzira na godine, materijalne prilike, partnerski status, poreklo ili to da li je trudnoća bila planirana. Može se javiti i kod partnera i usvojitelja, ali se ovaj tekst pre svega odnosi na mentalno zdravlje majki nakon porođaja.

Baby blues ili depresija

Veliki broj žena u danima nakon porođaja doživi takozvani „baby blues”, odnosno prolaznu postporođajnu potištenost. Hormoni se naglo menjaju, sna je premalo, telo se oporavlja, a svakodnevica se promeni preko noći. To je mnogo za jednu osobu.

Baby blues se najčešće javlja nekoliko dana nakon porođaja i može uključivati plačljivost, razdražljivost, promene raspoloženja, zabrinutost i osećaj preopterećenosti. Kod većine žena simptomi se povuku sami u roku od dve nedelje.

Razlika između stanja baby blues ili depresija nije u tome da li plačete. Važni su trajanje, intenzitet i tok simptoma, odnosno da li se stanje postepeno smiruje ili postaje sve teže.

Baby blues najčešće:

• Počinje tokom prvih nekoliko dana nakon porođaja
• Popušta u roku od približno dve nedelje
• Dolazi u talasima, umesto da traje neprekidno
• Obično ne sprečava majku da obavlja osnovne dnevne aktivnosti
• Delimično se ublažava odmorom, hranom, razumevanjem i podrškom bliskih ljudi

Simptomi postporođajne depresije mogu uključivati:

• Tegobe koje traju duže od dve nedelje
• Tugu ili anksioznost koje se vremenom pojačavaju
• Osećaj da ne možete da izađete na kraj ni sa svakodnevnim obavezama
• Teškoće da jedete, spavate, istuširate se ili izađete iz kuće
• Osećaj udaljenosti od bebe ili strah zbog sopstvenih misli
• Gubitak interesovanja za stvari koje su vam ranije donosile utehu ili zadovoljstvo

Ako se pitate da li je to što osećate „dovoljno ozbiljno”, već je to dobar razlog da se nekome obratite. Ne morate čekati da dođete do krajnje granice.

Spisak simptoma postporođajne depresije

Simptomi postporođajne depresije nisu isti kod svih žena. Neke majke osećaju izrazitu tugu, dok se kod drugih stanje pre svega pokazuje kroz strepnju, ljutnju, nemir ili emocionalnu prazninu.

Možda prepoznajete samo jedan znak ili ih ima više. Ovaj pregled simptoma depresije posle porođaja može vam pomoći da jasnije opišete ono kroz šta prolazite:

• Uporna tuga, plačljivost, praznina ili beznađe
• Gubitak interesovanja za stvari u kojima ste ranije uživali
• Osećaj povezanosti sa bebom koji izostaje ili teškoće u zbližavanju
• Preterana krivica, stid ili osećaj bezvrednosti
• Misli da ste „loša majka”, iako se trudite koliko možete
• Promene apetita, bilo da gotovo ne jedete ili jedete da biste ublažili nelagodu
• Nesanica čak i kada beba spava i imate priliku da se odmorite
• Izražen umor koji je dublji od uobičajene iscrpljenosti novih roditelja
• Povlačenje od prijatelja, porodice ili partnera
• Teškoće sa koncentracijom, donošenjem odluka ili pamćenjem jednostavnih stvari
• Stalni strah, ubrzane misli ili osećaj da će se dogoditi nešto loše
• Izljevi besa, nestrpljenje ili razdražljivost koji vam nisu svojstveni
• Osećaj zarobljenosti, otupelosti ili nemoći
• Misli o tome da povredite sebe ili bebu, ili želja da jednostavno nestanete

Nije svaka nametljiva misao znak da želite da povredite dete. Postporođajna anksioznost može izazvati zastrašujuće, neželjene slike i strahove upravo zato što vam je bezbednost bebe veoma važna. Ipak, misli o samopovređivanju ili povređivanju bebe zahtevaju hitnu stručnu pomoć. Recite nekome već danas.

Kada potražiti hitnu pomoć

Ako mislite da biste mogli da postupite po mislima o povređivanju sebe ili druge osobe, odmah pozovite 194 za Hitnu pomoć ili 192 za policiju. Možete pozvati i 112, jedinstveni broj za hitne situacije tamo gde je dostupan. Ne ostajte sami sa takvim mislima.

Retko, ali veoma ozbiljno stanje je postporođajna psihoza. Može uključivati zbunjenost, snažnu uznemirenost, slušne ili vizuelne doživljaje koje drugi ne primećuju, izraženu sumnjičavost ili uverenja koja nisu u skladu sa stvarnošću. To je hitno medicinsko stanje. Odmah pozovite Hitnu pomoć ili se javite najbližoj urgentnoj službi.

Šta uzrokuje postporođajnu depresiju?

Ne postoji jedan jedini odgovor na pitanje zbog čega nastaje postporođajna depresija. Najčešće je reč o spoju bioloških promena, emocionalnog opterećenja, ranijih iskustava i vrlo zahtevne svakodnevice sa novorođenčetom.

Težak porođaj ne znači automatski da će se razviti depresija. Ni zdrava beba nije garancija da se ona neće javiti. Ipak, neka iskustva povećavaju rizik postporođajne depresije.

Faktori rizika uključuju:

• Ličnu istoriju depresije, anksioznosti, traume ili bipolarnog poremećaja
• Depresiju ili anksioznost tokom trudnoće
• Porodičnu istoriju poremećaja raspoloženja
• Traumatičan, zastrašujuć ili komplikovan porođaj
• Prevremeni porođaj ili lečenje bebe na neonatologiji
• Teškoće sa dojenjem ili oporavkom nakon porođaja
• Nedostatak praktične i emocionalne podrške
• Partnerske probleme, sukobe ili nasilje u porodici
• Finansijsku neizvesnost, stambene probleme ili brigu zbog posla
• Neplaniranu trudnoću ili pomešana osećanja prema roditeljstvu
• Perfekcionizam i pritisak da se majčinstvo mora raditi „kako treba”
• Izraženu osetljivost na hormonalne promene, uključujući težak PMS ili ranije promene raspoloženja uz hormonsku kontracepciju

Nedostatak sna može pojačati svaki simptom. Isto važi i za usamljenost. Majka koja danima nije imala pravi razgovor sa drugom odraslom osobom lako može pomisliti da je jedina kojoj je ovako teško. Nije.

Zašto mnoge majke ne traže pomoć

Najveća prepreka je često stigma. Novopečene majke sa svih strana slušaju da bi trebalo da budu srećne, zahvalne, ispunjene i odmah neraskidivo povezane sa bebom. Kada stvarnost izgleda drugačije, brzo se pojavi stid.

Možda pomislite: „Trebalo bi da budem srećna.” Ili: „Druge majke se snalaze, zašto ja ne mogu?”

Takve misli su znak da vam je teško, a ne dokaz da niste dovoljno dobre.

Strah od osude takođe može biti jak. Neke majke brinu da će izabrani lekar, ginekolog, patronažna sestra ili centar za socijalni rad zaključiti da nisu sposobne da brinu o detetu. Druge se plaše da će im beba biti oduzeta.

Traženje pomoći zbog postporođajne depresije ne znači da će vam neko oduzeti bebu. Zdravstveni radnici su tu da podrže porodicu i doprinesu bezbednosti majke i deteta. Iskren razgovor o depresiji, anksioznosti, nametljivim mislima ili iscrpljenosti najčešće je prvi korak do odgovarajuće pomoći. Traženje pomoći pokazuje odgovornost i brigu.

Ponekad postnatalna depresija ostane neprimećena jer ne izgleda kao tuga. Majka može reći da je „samo umorna”, žaliti se na glavobolje, strogo kontrolisati svaku rutinu ili biti stalno na ivici. To može ukazivati na postporođajnu anksioznost, depresiju ili oba stanja istovremeno.

Kako dobiti pomoć za postporođajnu depresiju

Ne morate sve savršeno da objasnite. Dovoljna je jedna rečenica da razgovor počne: „Mislim da se ne snalazim nakon porođaja.” Ili: „Brinem da imam postporođajnu depresiju.”

Obratite se izabranom lekaru, ginekologu ili patronažnoj sestri

U Srbiji se možete najpre javiti izabranom lekaru u domu zdravlja, ginekologu, patronažnoj sestri ili pedijatru koji prati bebu. Oni mogu proceniti tegobe, razgovarati o mogućnostima lečenja, proveriti postoje li fizički uzroci kao što su anemija ili poremećaj rada štitne žlezde i, po potrebi, uputiti vas psihologu, psihijatru ili specijalizovanoj službi.

Ako možete, budite što konkretniji. Recite koliko dugo simptomi traju, kako utiču na san i svakodnevno funkcionisanje i da li imate zastrašujuće misli. Ako vam je teško da govorite, povedite partnera ili blisku osobu, ili ponesite poruku u kojoj ste zapisali najvažnije.

Pitajte za Edinburšku skalu postnatalne depresije

Edinburška skala postnatalne depresije, poznata i kao EPDS upitnik, kratak je upitnik koji se koristi za prepoznavanje mogućih simptoma depresije i anksioznosti nakon porođaja. Možete ga dobiti od zdravstvenog radnika, a postoji i kao orijentacioni upitnik na internetu.

Ovaj test nije dijagnoza. Nijedan rezultat ne može obuhvatiti celu vašu priču. Ipak, može biti koristan podsticaj da potražite stručnu podršku, naročito ako ste navikli da umanjujete ono što osećate.

Razgovarajte sa stručnjakom

Stručnjak za mentalno zdravlje koji ima iskustva sa problemima u trudnoći i nakon porođaja može mnogo da pomogne. To može biti psiholog, psihoterapeut, psihijatar ili savetnik u okviru doma zdravlja, bolnice, Instituta za mentalno zdravlje ili privatne prakse.

Uput za psihijatra ili psihologa možete dobiti preko doma zdravlja. Ako vam je privatna terapija dostupna, važno je da birate licenciranog stručnjaka i da otvoreno kažete da su se tegobe javile u trudnoći ili posle porođaja.

Podrška za majke posle porođaja može se pronaći i kroz grupe roditelja, savetovališta za dojenje, udruženja građana i bezbedne onlajn zajednice. Razgovor sa drugom majkom koja kaže: „I ja sam to osećala”, ponekad brzo umanji osećaj usamljenosti.

Lečenje postporođajne depresije daje rezultate

Ne postoji nagrada za to da kroz sve prolazite sami. Lečenje postporođajne depresije može biti veoma uspešno, a mnoge majke se uz odgovarajuću kombinaciju podrške i terapije osećaju znatno bolje.

Psihoterapija

Razgovorne terapije su često prvi izbor. Kognitivno-bihejvioralna terapija, odnosno KBT, ima dobre rezultate u lečenju depresije i postporođajne anksioznosti. Pomaže da prepoznate stroge i obeshrabrujuće misli, preispitate uverenja koja vas dodatno opterećuju i razvijete praktične načine da lakše prebrodite teške trenutke.

Interpersonalna terapija takođe može biti korisna, posebno kada loše raspoloženje prate promene u odnosima, žalovanje, sukobi ili nedostatak podrške.

Terapija ne treba da se svede samo na razgovor o bebi. Vi ste celovita osoba. Vaš identitet, telo, odnosi, prošla iskustva, ljutnja, strahovi i nade imaju mesto u tom razgovoru.

Lekovi

Antidepresivi mogu biti važan deo terapije kod umerene ili teške depresije posle porođaja. Često se propisuju lekovi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, poznati kao SSRI. Za pojedine lekove postoje podaci da se, uz procenu lekara, mogu koristiti i tokom dojenja.

Izabrani lekar ili psihijatar može sa vama proći kroz koristi, moguće neželjene efekte, vašu raniju zdravstvenu istoriju i pitanja vezana za dojenje. Nemojte samostalno naglo uvoditi ili prekidati terapiju. I nelečena depresija nosi rizike, a vaše zdravlje je važno.

Grupe podrške i praktična pomoć

Grupa podrške ne može zameniti hitnu stručnu pomoć, ali može biti dragocen oslonac. Neke grupe dozvoljavaju dolazak sa bebom, pa nema dodatnog stresa oko čuvanja deteta. Onlajn susreti mogu odgovarati majkama koje su vezane za kuću, često doje ili su preumorne za odlazak.

I praktična pomoć je deo oporavka. Komšinica koja donese ručak, sestra koja uključi mašinu za veš ili prijateljica koja pričuva bebu dok se istuširate možda zvuče kao male stvari. Kada ste iscrpljeni, nisu male.

Promene navika kao dopuna lečenju

Kretanje, san, ishrana i kontakt sa ljudima sami po sebi ne mogu „izlečiti” depresiju. Nemojte prihvatiti poruku da je obična šetnja dovoljna za ozbiljne tegobe. Ipak, uz terapiju i lekove, ove navike mogu podržati oporavak.

Krenite od najmanje moguće verzije:

• Deset minuta napolju sa kolicima
• Kratko spavanje dok neko drugi čuva bebu
• Pravi obrok umesto preživljavanja na keksu i hladnoj kafi
• Jedna iskrena poruka osobi od poverenja
• Redovan razgovor sa drugom odraslom osobom
• Prihvatanje pomoći bez izvinjavanja zbog nereda u stanu

Mali koraci su i dalje koraci.

Kako pomoći nekome ko ima postporođajnu depresiju

Partneri, rođaci i prijatelji često žele da pomognu, ali ne znaju šta da kažu. Počnite tako što ćete saslušati bez pokušaja da odmah rešite problem ili umanjite njena osećanja.

Pitajte direktno: „Kako si, stvarno?” Zatim sačekajte odgovor. Nemojte žuriti da popunite tišinu.

Ako se pitate kako pomoći partneru koji prolazi kroz depresiju posle porođaja, usmerite se na konkretnu i stalnu podršku:

• Upoznajte se sa simptomima postporođajne depresije i ozbiljno shvatite promene u ponašanju
• Recite: „Verujem ti” i „Nisi ti kriva”
• Izbegavajte komentare poput: „Ali beba je zdrava” ili „Treba da uživaš u ovom periodu”
• Preuzmite brigu o bebi kako bi majka mogla da spava, jede, istušira se, prošeta ili ode na terapiju
• Ponudite određenu pomoć, na primer: „U utorak donosim ručak”, umesto: „Javi ako ti nešto treba”
• Ohrabrite je da se javi lekaru, ginekologu ili patronažnoj sestri
• Ponudite da zakažete pregled, budete uz nju tokom poziva ili pođete na pregled ako to želi
• Javljajte se redovno, ne samo jednom
• Potražite hitnu pomoć ako govori o tome da bi povredila sebe ili bebu

Nemojte ignorisati bes, povlačenje, paniku ili emotivnu otupelost samo zato što ne plače pred vama. Depresija nije uvek tiha.

I vi zaslužujete brigu

Majčinstvo ne znači da morate da nestanete kao osoba. Imate pravo da vam treba pomoć. Imate pravo da kažete da ne uživate u svakom trenutku. Smete imati složena osećanja u vezi sa porođajem, dojenjem, telom, partnerskim odnosom i novim životom.

Postporođajna depresija može učiniti da budućnost izgleda trajno mračno. To nije istina. Uz pomoć, lečenje, vreme i podršku, oporavak je moguć.

Ne morate prvo da vam bude još gore da biste zaslužili pomoć. Recite jednoj osobi već danas. Izabranom lekaru. Patronažnoj sestri. Partneru. Prijateljici. Majci koja deluje kao da razume.

Traženje pomoći vas čini boljom majkom, a ne slabijom.